Prozirni solarni paneli: prozori koji proizvode struju
Zamislite prozor kroz koji i dalje vidite ulicu, nebo i drveće potpuno jasno, ali koji istovremeno proizvodi električnu energiju. Ovo više nije naučna fantastika, već tehnologija koja već postoji i polako ulazi u primenu na zgradama u Americi.
Ko stoji iza ove tehnologije
Richard Lunt, profesor na Michigan State University, sa svojim timom je razvio takozvani transparentni luminescentni solarni koncentrator. Umesto da hvata vidljivu svetlost kao klasični solarni paneli (zbog čega bi staklo postalo tamno i neprozirno), ovaj materijal hvata isključivo nevidljive talasne dužine - ultraljubičasto i blisko infracrveno zračenje. Ta uhvaćena energija se zatim usmerava ka sitnim solarnim ćelijama smeštenim na ivicama stakla, dok pogled kroz prozor ostaje potpuno čist.
Lunt je tehnologiju već komercijalizovao kroz kompaniju Ubiquitous Energy, čiji je i suosnivač. Kompanija je licencirala ceo portfolio njegovih patenata i radi na komercijalizaciji širom sveta.
Prva instalacija na svetu
U avgustu 2021. godine, na zgradi Biomedical and Physical Sciences Building na MSU kampusu postavljeno je 100 kvadratnih stopa prozirnog solarnog stakla iznad glavnog ulaza. Ta količina stakla generiše dovoljno struje da napaja osvetljenje u atrijumu zgrade. Bila je to prva instalacija ove tehnologije na svetu van same kompanije Ubiquitous Energy, i prva na bilo kom univerzitetu.
Za ovaj rad, Lunt je 2022. godine dobio nagradu MSU Innovation Center-a za dostignuće u transferu tehnologije, kao priznanje za put od laboratorijskog istraživanja do komercijalnog proizvoda.
Koliko je ovo zapravo efikasno
Ovde treba biti realan. Trenutna efikasnost prozirnih solarnih panela je iznad 5 procenata, dok se klasični krovni paneli kreću između 15 i 18 procenata. Ipak, ono što ovu tehnologiju čini zanimljivom nije efikasnost po kvadratnom metru, već ogromna površina koja je dostupna, a danas se uopšte ne koristi. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Nature Energy, samo u Sjedinjenim Državama postoji između 5 i 7 milijardi kvadratnih metara staklenih površina. Kada bi se sve to iskoristilo, prozirna solarna tehnologija bi teoretski mogla da pokrije oko 40 posto ukupne potražnje za električnom energijom u SAD, što je približno isti potencijal kao i klasični krovni paneli.
Šta bi ovo moglo da znači za Srbiju
Srbija trenutno proizvodi između 34 i 36 TWh električne energije godišnje, pri čemu se oko 70 posto i dalje generiše iz termoelektrana na ugalj. Realno gledano, kod nas nema toliko staklenih fasada kao u američkim gradovima, pa bi trenutni doprinos ovakve tehnologije bio skroman kada bi se odmah primenila.
Ipak, vrednost nije u tome da prozirni paneli zamene termoelektrane, već u tome gde bi mogli da se koriste:
- Poslovne zgrade i tržni centri sa velikim staklenim površinama koje danas ne generišu nikakvu energiju
- Nove stambene zgrade gde bi se ova tehnologija ugrađivala već u fazi projektovanja
- Rasterećenje mreže leti, kada je potrošnja najveća zbog klimatizacije, a upravo tada sunce najviše sija
Za sada je ovo tehnologija koju treba pratiti, ne čekati. Klasični solarni paneli - na krovu, na fasadi ili kao samostalna elektrana - danas već donose realnu i merljivu uštedu, dok prozirni paneli tek sazrevaju za širu komercijalnu primenu.
Zaključak
Prozirna solarna tehnologija pokazuje kuda ide buduća solarna industrija - ka površinama koje danas ne iskorišćavamo uopšte. Dok čekamo da ova tehnologija postane dostupna i kod nas, najbolja investicija ostaje ono što već radi: kvalitetno projektovana i pravilno ugrađena solarna elektrana, prilagođena vašim potrebama i lokaciji.
Izvori:
