Izgradnja solarnih elektrana u Srbiji: troškovi, rokovi i pravni okvir
U doba kada se globalno povećava svest o potrebi za čistom energijom, Srbija stoji pred značajnim energetskim preobražajem. U 2023. godini pokrenute su inicijative za izgradnju više solarnih elektrana, a u zemlji je otvorena i prva fabrika fotonaponskih panela.
Država podržava razvoj solarnih elektrana kroz subvencije, a međunarodna organizacija The Nature Conservancy (TNC) izradila je mapu top 100 potencijalnih lokacija za solarne projekte u Srbiji.
Stručnjaci predviđaju nastavak porasta interesovanja za ulaganja u solarni sektor i tokom 2024. i 2025. godine. U nastavku analiziramo troškove, vreme izgradnje i pravne aspekte izgradnje solarnih elektrana u Srbiji.
Aktuelno stanje i potencijal
Početkom 2023. godine puštena je u rad najveća solarna elektrana u Srbiji — DeLasol u Lapovu, sa priključenom snagom od 9,9 MW i skoro 18.000 bifacijalnih panela. Investicija je vredela oko 9 miliona evra.
Sredinom iste godine započet je projekat solarne elektrane „Saoaroci“ u Smederevu (9,95 MW), koji bi trebalo da snabde oko 2.500 domaćinstava.
Takođe, kompanija Domi Eko Solar otvorila je prvu fabriku za proizvodnju solarnih panela u centralnoj Srbiji.
Iako je do sredine 2023. ukupno izgrađeno 157 solarnih elektrana (23,3 MW), kapaciteti su i dalje daleko ispod potencijala zemlje.
Međutim, prema podacima iz avgusta 2025. godine, ukupni solarni kapacitet u Srbiji premašio je 281 MW, a država planira izgradnju dodatnih 1 GW u kombinaciji sa baterijskim sistemima do 2028. godine.
Troškovi i proces izgradnje
Izbor lokacije
Prvi korak za svakog investitora je izbor lokacije.
Ako investitor već poseduje zemljište, potrebno je kontaktirati Elektrodistribuciju radi dobijanja tehničkih uslova i mišljenja o mogućnosti priključenja.
Konsultantske firme mogu pomoći analizom mrežnih mogućnosti i davanjem preporuke o najefikasnijoj lokaciji.
Dozvole i dokumentacija
Za elektrane snage 1 MW ili više potrebna je energetska dozvola, koja se izdaje na period do tri godine.
Za postrojenja veća od 50 MW, obavezna je i studija o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA).
Nakon toga, pribavlja se građevinska dozvola, a investitor ima tri godine da započne izgradnju.
Do pet godina od izdavanja građevinske dozvole mora se pribaviti upotrebna dozvola ili potvrda tehničke komisije za probni rad.
Troškovi i priključenje
Cena izgradnje solarne elektrane zavisi od materijala, tehnologije i radne snage — koja je u Srbiji i dalje povoljnija nego u većem delu regiona.
Za priključenje je potrebna studija priključenja, zatim Ugovor o eksploataciji i Ugovor o priključenju uz bankarsku garanciju od 25.000 € po MW.
Za elektrane ukupne snage 1 MW i više potrebna je i licenca za obavljanje energetske delatnosti, koja se izdaje na 10 godina.
Subvencije i pravni okvir
Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije u Srbiji predviđa tržišnu premiju (market premium) i feed-in tarifu kao ključne modele podsticaja.
Podsticaji se dodeljuju putem aukcija, gde proizvođači električne energije definišu cenu koju nude, a država dodeljuje podršku onima sa najnižom ponudom.
Zahvaljujući novom zakonu, ažuriranim pravilnicima i rastu tržišnih cena električne energije, ulaganje u solarne elektrane u Srbiji postaje sve isplativije.
Planirano je da se kroz aukcije do 2028. godine obezbedi izgradnja najmanje 300 MW novih kapaciteta, uz dodatne velike projekte kombinovane sa baterijskim skladištima.
Zaključak
Solarni sektor u Srbiji doživljava dinamičan rast.
Uz državne podsticaje, povoljne troškove rada i rastuće tržište, Srbija se pozicionira kao jedna od najperspektivnijih zemalja u regionu za ulaganje u obnovljive izvore energije.
Ulaganje u solarne elektrane sada nije samo ekološki, već i ekonomski opravdano rešenje.
